Evropska unija je 1. jula 2026. godine pooštrila carinski režim prema uvozu azotnih đubriva iz Rusije i Belorusije. Dodatna carina na određene kategorije porasla je sa 40 na 60 evra po toni, dok je za pojedine NPK kategorije skočila sa 45 na čak 70 evra po toni. Na ove iznose, u zavisnosti od tarifne kategorije, dodaje se i osnovna carina od 6,5 odsto. Istovremeno, EU je privremeno suspendovala carine na ključne azotne inpute, urodu i amonijak, iz drugih zemalja, uz definisane količinske kvote. Cilj je jasan: smanjiti zavisnost od ruskih i beloruskih đubriva i preusmeriti nabavku ka alternativnim dobavljačima. Za evropske kupce, ovo nije samo promena carinske stope, već signal da se regionalni tokovi đubriva menjaju, a sa njima i cene.
Na koje proizvode se odnose nove carine?
Novi carinski režim nije uniforman za sve vrste đubriva. Razlikuju se dve osnovne kategorije:
- Azotna đubriva (urea, amonijum nitrat, kalcijum-amonijum-nitrat) - dodatna carina raste sa 40 na 60 evra po toni. Ova kategorija obuhvata najveći deo ruskog izvoza azotnih đubriva u EU.
- Kompleksna NPK đubriva - dodatna carina raste sa 45 na 70 evra po toni. Ova kategorija uključuje različite formulacije (16:16:16, 10:26:26 i slične) koje se koriste u ratarskoj proizvodnji.
Na obe kategorije se, u zavisnosti od tarifnog broja, dodatno obračunava i osnovna carina od 6,5 odsto. To znači da je ukupno carinsko opterećenje značajno veće od samog iznosa dodatne carine.
Da li će trošak biti u potpunosti prenet na kupce?
Pitanje koje sve zanima, ko će platiti ovaj dodatni trošak? Iskustvo sa prethodnim carinskim merama pokazuje da deo troška uvek bude apsorbovan od strane dobavljača, naročito kada je tržište konkurentno. Međutim, u trenutnoj situaciji, nekoliko faktora ide u prilog prenošenju troška na kupce:
- Ograničena ponuda alternative - iako EU traži zamenu, kapaciteti alternativnih dobavljača (Turska, Egipat, Alžir, SAD) nisu dovoljni da u potpunosti popune prazninu.
- Rastući troškovi proizvodnje - cene prirodnog gasa, ključnog inputa za proizvodnju azotnih đubriva, ostaju povišene.
- Geopolitička premija - ruski izvoznici su već navikli na popuste zbog sankcija, ali imaju i alternativna tržišta (Azija, Afrika) gde mogu da prodaju robu.
Očekuje se da će najveći deo troška biti prenet na krajnje kupce, naročito u prvim mesecima primene novih carina.
Koje zemlje mogu preuzeti deo snabdevanja?
EU je istovremeno sa povećanjem carina za Rusiju i Belorusiju, suspendovala carine na uvoz uree i amonijaka iz drugih zemalja. Ova mera ima za cilj da podstakne diverzifikaciju snabdevanja. Ključni potencijalni dobavljači su:
- Turska - trenutno najperspektivnija alternativa, sa rastućim proizvodnim kapacitetima i povoljnim geografskim položajem.
- Egipat i Alžir - značajni proizvođači azotnih đubriva sa pristupom mediteranskim rutama.
- SAD i Trinidad i Tobago - veći troškovi transporta, ali stabilni kapaciteti.
- Katar i Oman - Bliski istok sa rastućom proizvodnjom, ali sa dužim transportnim rutama.
EU je definisala i količinske kvote za uvoz po povlašćenim stopama, što znači da neće biti moguće u potpunosti zameniti ruski uvoz preko noći. Proces diverzifikacije će trajati mesecima.
Kako se menjaju tokovi uree i amonijaka?
Promene carina već sada utiču na tokove. Ruska i beloruska đubriva, koja su ranije išla ka Evropi, sada se preusmeravaju ka drugim tržištima, pre svega ka Aziji, Africi i Južnoj Americi. Istovremeno, evropski uvoznici su prinuđeni da traže alternativne izvore, što dovodi do:
- Rasta cena u Evropi - dodatna carina i logistički troškovi podižu uvoznu cenu.
- Preusmeravanja tokova ka lukama na Mediteranu - umesto crnomorskih ruta.
- Povećanog zanimanja za domaću proizvodnju - evropski proizvođači (Yara, BASF, Grupa Azoty) dobijaju na značaju, ali njihovi kapaciteti su ograničeni.
Zašto globalni pad cena ne mora značiti isti pad u Evropi?
Iako globalne cene đubriva beleže pad, evropsko tržište ne prati taj trend u potpunosti. Razlozi su višestruki:
- Carinsko opterećenje - dodatnih 60-70 evra po toni direktno podiže uvoznu cenu.
- Logistički troškovi - rast vozarina i cena osiguranja usled geopolitičkih rizika u Crnom moru.
- Troškovi energije - iako su cene gasa pale u odnosu na vrhunce, i dalje su više nego u drugim regionima.
- Slabija konkurencija - manji broj dobavljača na evropskom tržištu smanjuje pritisak na cene.
To znači da evropski kupci ne mogu računati na isti pad cena koji se beleži na globalnom nivou. Razlika između evropske i svetske cene (tzv. "EU premium") će verovatno ostati povišena.
Indirektan uticaj na žitarice, stočnu hranu i prehrambenu industriju
Skuplja đubriva znače i skuplju poljoprivrednu proizvodnju. Ovo se preliva na čitav lanac:
- Žitarice - viši troškovi proizvodnje podižu minimalnu otkupnu cenu pšenice i kukuruza.
- Stočna hrana - rast cena žitarica i proteina direktno utiče na cenu mesa i mleka.
- Prehrambena industrija - skuplje sirovine na kraju dovode do rasta cena finalnih proizvoda.
Iako je uticaj posredan i vremenski odložen, dugoročno gledano, skuplja đubriva doprinose inflaciji hrane.
Šta ovo znači za Srbiju?
Za srpske kupce đubriva važno je razumeti da se EU carina ne primenjuje direktno na uvoz u Srbiju. Međutim, indirektni efekti su značajni:
- Preusmeravanje tokova - ruska đubriva koja ranije nisu mogla da uđu u EU sada traže alternativna tržišta, što može povećati ponudu u Srbiji i regionu.
- Promena odnosa cena -ako EU plaća više za đubriva, dobavljači mogu tražiti više cene i na drugim tržištima.
- Logistički efekti - promene u crnomorskim rutama mogu uticati na dostupnost i cenu transporta ka Srbiji.
Kupci u Srbiji treba da prate razvoj situacije, ali ne i da očekuju direktan prenos carine na domaće cene.
Preporuke za nabavku
- Pratite regionalne tokove - koje količine ruskih đubriva se preusmeravaju ka Balkanu?
- Proverite poreklo - da li vaš dobavljač uvozi robu iz Rusije/Belorusije ili iz drugih zemalja? Kako će carine uticati na njegovu cenu?
- Razmotrite alternativne izvore - Turska, Egipat i Alžir postaju sve konkurentniji.
- Planirajte unapred - diverzifikacija snabdevanja neće biti gotova preko noći. Započnite proces što pre.
- Pratite kvote - EU je definisala kvote za uvoz po povlašćenim stopama. Ove kvote mogu uticati na dostupnost i cenu.
Zaključak
Nova EU carina na ruska i beloruska đubriva od 1. jula 2026. nije samo tehnička promena, ona menja regionalne tokove, podiže cene u Evropi i stvara pritisak na poljoprivrednu proizvodnju. Iako se direktno ne primenjuje na Srbiju, indirektni efekti su značajni i zahtevaju pažljivo praćenje. Za evropske kupce, ključna poruka je: globalni pad cena đubriva ne znači automatski i pad u Evropi. Carine, logistika i geopolitika dodatno opterećuju cenu. Za srpske kupce, poruka je: pratite promene, proveravajte poreklo i planirajte nabavku unapred. Oni koji to učine na vreme, imaće prednost u narednim mesecima.