Evropski proizvođači kaustične sode suočavaju se sa paradoksom. Njihov proizvod je sve skuplji, dok istovremeno tržište preplavljuje jeftiniji uvoz. Razlog nije nedostatak potražnje, već strukturni problem koji se godinama produbljuje.
Najveći trošak je energija
Proizvodnja kaustične sode je izuzetno energetski intenzivna. Električna energija čini više od polovine ukupnih operativnih troškova u hlor-alkalnoj proizvodnji. Kada je cena struje u Evropi dostigla nivo od 275 evra po megavat-času, mnogi pogoni su morali da smanje rad ili se potpuno zaustave.
Iako su se cene donekle stabilizovale, razlika u odnosu na konkurente ostaje ogromna. Evropska industrijska struja je 2025. godine bila skuplja za 52 evra po megavat-času u odnosu na Sjedinjene Države. Ova razlika se direktno preliva na cenu finalnog proizvoda.
Kapaciteti se zatvaraju
Visoki troškovi energije i slaba potražnja doveli su do talasa zatvaranja evropskih pogona. Kompanija Dow najavila je zatvaranje svojih postrojenja u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, što će ukloniti 275.000 tona kapaciteta za kaustičnu sodu do kraja 2027. godine. Slične odluke doneli su i drugi proizvođači poput Arkeme, Vynove i INEOS-a.
Kada se domaći kapaciteti zatvore, evropski kupci su prinuđeni da se okrenu uvozu. Time se dodatno smanjuje ponuda na domaćem tržištu i povećava zavisnost od inostranih dobavljača.
Jeftin uvoz iz Kine vrši pritisak
Evropsko tržište je preplavljeno jeftinijom kaustičnom sodom iz Kine, koja je postala dominantan dobavljač. Kina čini čak 81,8 odsto ukupnog uvoza kaustične sode u Evropsku uniju.
Kineski proizvođači imaju pristup znatno jeftinijoj energiji i sirovinama, što im omogućava da ponude cene sa kojima se evropski proizvođači ne mogu takmičiti. Rezultat je situacija u kojoj evropski proizvođači moraju da naplaćuju više da bi pokrili troškove, ali ih tržište pritiska da drže cene niskim.
Šta to znači za kupce
Za proizvođače koji koriste kaustičnu sodu, ovo je period kada nabavka zahteva više pažnje. Domaća proizvodnja postaje skuplja i neizvesnija, dok uvoz nudi niže cene, ali nosi rizike od poremećaja u lancima snabdevanja.
Ključno je pratiti razvoj situacije i razmotriti diversifikaciju dobavljača. Oni koji budu planirali unapred biće u boljoj poziciji od onih koji budu čekali da se tržište stabilizuje.