Odabir između palminog i sojinog ulja oduvek je bio jedan od ključnih strateških izazova za proizvođače u prehrambenoj industriji. Ove dve biljne masti dominiraju globalnim tržištem, ali se njihove cene, performanse i regulativni okviri značajno razlikuju. I dok se nekada odluka svodila na jednostavnu računicu koje je jeftinije, 2026. godina donosi potpuno novu dinamiku. Američki programi za obnovljiva goriva podigli su potražnju za sojinim uljem do neviđenih razmera, dok palmino ulje istovremeno pritiska rastuća proizvodnja u jugoistočnoj Aziji i sve strožiji ekološki standardi na evropskom tržištu. Koje ulje trenutno nudi bolji odnos cene i kvaliteta za prehrambenu industriju? Odgovor zavisi od toga koji aspekt posmatrate – trenutnu cenu, stabilnost snabdevanja, performanse u proizvodnji ili dugoročne regulatorne rizike.
Trenutne cene i odnos premija
Kada pogledamo čistu cenu, palmino ulje i dalje drži prednost, ali ta prednost se ubrzano topi. Prema podacima Fastmarketsa od 4. avgusta 2026. godine, avgustovske isporuke palminog ulja na tržište Indije nudile su se po ceni od 1.230 dolara po toni, dok je sojino ulje u istom periodu koštalo oko 1.260 do 1.265 dolara po toni, što čini razliku od svega 32,5 dolara po toni. Za razliku od toga, početkom godine razlika je bila znatno veća – sojino ulje je u jednom trenutku trgovano uz premiju od čak 507 dolara u odnosu na palmino. Ovo sužavanje cena posledica je više faktora. Indonezija je za avgust 2026. godine postavila referentnu cenu za sirovo palmino ulje na 996,52 dolara po toni, što predstavlja blagi pad od 0,44% u odnosu na prethodni mesec i dovelo je do smanjenja izvoznih dažbina. Sa druge strane, sojino ulje na Čikaškoj berzi nastavlja da oscilira pod uticajem neizvesnosti oko buduće potražnje za biogoriva.
Ono što posebno zabrinjava kupce palminog ulja jeste prognoza za četvrti kvartal 2026. godine. Fastmarkets procenjuje da se sojino ulje za isporuke u oktobru, novembru i decembru već sada nudi po ceni koja je oko 10 dolara po toni nižoj od palminog. Ukoliko se ovakav odnos cena zadrži, uvoznici, posebno oni iz Indije, mogli bi da povećaju kupovinu sojinog ulja na račun palminog, što bi dodatno izmenilo tržišnu dinamiku. Uz to, malezijski izvoz palminog ulja u julu je porastao između 12% i 19% u odnosu na jun, što ukazuje na povećanu ponudu koja bi mogla dodatno da pritisne cene.
Performanse u prehrambenoj proizvodnji
Cena nije jedini faktor – način na koji se ulje ponaša u proizvodnji često presuđuje. Palmino ulje, zahvaljujući visokom sadržaju zasićenih masti, poseduje izuzetnu oksidativnu stabilnost, što ga čini idealnim za duboko prženje i proizvode koji zahtevaju dug rok trajanja. Istraživanja su pokazala da sojino ulje pri prženju pokazuje veće pogoršanje kvaliteta, sa višim ukupnim polarnim jedinjenjima i jačim signalima zarobljenih radikala u poređenju sa palminim. Međutim, kada je reč o emulzijama poput majoneza i preliva za salate, sojino ulje često nadmašuje palmino. Studije su pokazale da formulacije na bazi sojinog ulja imaju superiornu stabilnost emulzije i senzornu prihvatljivost, dok uzorci sa palminim uljem pokazuju izraženo odvajanje faza, posebno u formulacijama sa nižim udelom masti. Ovo znači da izbor ulja zavisi od konkretne primene – za pržene grickalice i konditorske proizvode palmino ulje često nema alternativu, dok za tečne i emulgovane proizvode sojino ulje može biti bolji izbor.
Održivost i regulativa
Možda najveća promena u 2026. godini dolazi iz regulative. Evropska unija je usvojila Uredbu o krčenju šuma (EUDR), koja će se primenjivati od 30. decembra 2026. godine za velike i srednje operatere. Ova uredba pokriva sedam roba povezanih sa krčenjem šuma, uključujući palmino ulje, soju, kaučuk, kakao, kafu, govedinu i drvo. Za proizvođače koji izvoze u EU, to znači da će morati da dokažu da njihovo palmino ili sojino ulje potiče iz lanca snabdevanja bez krčenja šuma. Kompanije širom sveta već ubrzavaju pripreme – sertifikacioni programi poput RSPO, MSPO i ISPO beleže rast, a proizvođači sve više traže održiva ulja kako bi ispunili regulatorne rokove. Posebno je zanimljivo da je Evropski parlament u julu 2026. godine odbacio delegirani akt koji bi klasifikovao sojino ulje kao sirovinu sa visokim rizikom od indirektne promene namene zemljišta (iLUC), ali je zadržao klasifikaciju soje kao visokorizične, uz postepeno smanjenje biodizela iz ove kulture do 2030. godine. Ovo stvara dodatni regulatorni rizik za sojino ulje na evropskom tržištu.
Sa druge strane, palmino ulje suočava se sa kritikama zbog krčenja šuma u jugoistočnoj Aziji, ali ostaje najefikasnije biljno ulje po hektaru – proizvodi daleko više ulja po jedinici površine od soje, suncokreta ili uljane repice. Upravo ta efikasnost čini palmino ulje teško zamenljivim, posebno u zemljama u razvoju gde je cena primarni faktor.
Ponuda i potražnja – različite dinamike
Tržište palminog ulja u 2026. godini karakteriše rast ponude. Svetska banka očekuje rast proizvodnje palminog ulja od 4 do 5% u 2026. godini, zahvaljujući poboljšanoj produktivnosti i sazrevanju plantaža. Indonežanska proizvodnja oporavlja se za 1,5 do 2%, dok USDA procenjuje malezijsku proizvodnju u sezoni 2025/26 na 19,5 miliona tona. Međutim, potražnja iz Kine opada – kineski uvoz palminog ulja u 2026. godini smanjuje se pod pritiskom jeftinijeg sojinog i repičinog ulja, što je dovelo do pada malezijskog izvoza u Kinu za 35,7%. Indonežanski B50 program biodizela, koji zahteva 23,3 miliona tona sirovog palminog ulja godišnje, delimično kompenzuje ove gubitke, ali njegova implementacija ostaje neizvesna.
Za sojino ulje, priča je drugačija. Brazil beleži rekordnu godinu prerade soje, sa projektovanih 63 miliona tona prerađene soje u 2026. godini. I pored jače potražnje za biodizelom iz Brazila, gde je udeo sojinog ulja u biodizelu dostigao 72%, rast ponude je toliko veliki da potražnja ne može da apsorbuje sav višak. USDA predviđa upotrebu sojinog ulja za biodizel u 2026/27 na 17,8 milijardi funti, ali čak ni to nije dovoljno da podigne cene na nivoe viđene početkom godine.
Koje ulje odabrati?
Odgovor na ovo pitanje zavisi od vašeg portfolija proizvoda, geografskog tržišta i dugoročne strategije. Ukoliko vam je primarni cilj trenutna cena, palmino ulje i dalje nudi neznatnu prednost, ali ta prednost se rapidno smanjuje i mogla bi nestati već u četvrtom kvartalu. Za proizvođače koji prže ili prave konditorske proizvode, palmino ulje nudi superiornu stabilnost koju sojino ulje teško može da zameni. Međutim, za proizvode kod kojih je emulzija ključna, sojino ulje često daje bolje rezultate. Sa regulatorne strane, oba ulja suočavaju se sa izazovima – palmino sa EUDR uredbom o krčenju šuma, a sojino sa potencijalnim ograničenjima u evropskom biodizel sektoru.
Možda najpametniji pristup u 2026. godini nije odabrati jedno ulje, već izgraditi fleksibilnost u lancu snabdevanja koja omogućava brzu zamenu u zavisnosti od kretanja cena i regulatornih promena. Proizvođači koji se oslanjaju na jednu sirovinu izloženi su većem riziku od onih koji mogu da balansiraju između palminog i sojinog ulja u zavisnosti od tržišnih uslova. Ono što je sigurno jeste da je 2026. godina donela izuzetno dinamično tržište biljnih ulja, a oni koji pažljivo prate trendove i prilagođavaju se u realnom vremenu biću korak ispred konkurencije.