Evropsko tržište krompira prolazi kroz jedan od najozbiljnijih poremećaja u poslednjih nekoliko decenija. Nakon rekordne proizvodnje u 2025. godini, Evropa se sada suočava sa nestašicom koja direktno pogađa prerađivačku industriju. Cene na pojedinim tržištima dostigle su nivo koji se ne pamti, a proizvođači hrane suočavaju se sa izazovom nabavke sirovina po prihvatljivim uslovima.
Šta se dogodilo na tržištu?
Proizvodnja krompira u Evropi ove godine mogla bi da padne sa rekordnih 27,3 miliona tona iz 2025. na između 19,5 i 20,5 miliona tona. To predstavlja pad od približno četvrtine proizvodnje, odnosno nekoliko miliona tona krompira manje na tržištu. Suša i toplotni talasi smanjili su urod krompira u Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji i Holandiji za oko 3,1 milion tona u poređenju sa petogodišnjim prosekom. Vrednost izgubljene proizvodnje procenjuje se na između 498 i 818 miliona evra.
Problem se posebno oseća u velikim proizvođačkim zemljama. Belgija, koja je najveći svetski izvoznik smrznutog pomfrita, očekuje pad proizvodnje od čak 35 odsto u odnosu na 2025. godinu. U Francuskoj, pojedini proizvođači zabeležili su smanjenje prinosa od oko 20 odsto, a značajan deo gomolja ostao je premali za preradu.
Zašto je došlo do nestašice?
Nestašica je rezultat kombinacije nekoliko faktora koji su se istovremeno pogodili. Prvi faktor je smanjenje zasejanih površina. Nakon rekordne žetve 2025. godine i viškova koji su oborili cene, mnogi poljoprivrednici su odlučili da smanje proizvodnju. U severozapadnoj Evropi, proizvođači su zasadili 13,7 odsto manje krompira u proleće 2026. godine.
Drugi faktor su ekstremni vremenski uslovi. Evropu je ovog leta pogodilo pet ozbiljnih toplotnih talasa uz nedostatak padavina. Krompir je kultura kojoj je za razvoj potrebna voda, a visoke temperature i suvo zemljište posebno pogađaju period kada gomolji treba da rastu. Krompir spada među kulture koje su najosetljivije na sušu, pa je bilo jasno da će ovakvi vremenski uslovi snažno uticati na urod.
Koliko su porasle cene?
Tržište je reagovalo dramatično. U pojedinim delovima Evrope, krompir novog roda za preradu prodaje se po znatno višim cenama nego prethodnih godina. U Nemačkoj, i industrijski i konzumni krompir beleže osetan rast u odnosu na prethodnu sezonu. U Francuskoj, stoni krompir je do početka septembra značajno poskupeo. Na hrvatskim pijacama, kilogram krompira porastao je višestruko u odnosu na pre nekoliko godina. Poskupljenje je izraženo u svim segmentima tržišta.
Šta to znači za proizvođače hrane?
Za prerađivače krompira, situacija je posebno izazovna. Industrija smrznutog pomfrita, koja se oslanja na sorte koje daju duge gomolje pogodne za preradu, suočava se sa smanjenim prinosima i sitnijim krompirom. Prinosi, veličina gomolja i obradivе površine u padu su.
Proizvođači će morati da donesu nekoliko teških odluka. Prva opcija je prilagođavanje kvaliteta, prihvatanje sitnijeg krompira i prilagođavanje proizvodnih procesa, što može uticati na kvalitet finalnog proizvoda. Druga opcija je smanjenje obima proizvodnje, što direktno utiče na prihode. Treća opcija je prenošenje troškova na potrošače, što u uslovima ionako visokih cena hrane može biti rizično.
Za proizvođače u Srbiji i regionu, situacija je dodatno komplikovana jer se deo domaće proizvodnje nadoknađuje uvozom iz zemalja koje su i same pogođene nestašicom. Uprkos trenutno niskim cenama krompira na domaćim pijacama, proizvođači ne bi trebalo da žure sa prodajom po svaku cenu.
Šta očekivati u narednim mesecima?
Zalihe iz prošlogodišnjeg rekordnog roda mogle bi da ublaže situaciju do kraja godine. One bi mogle da budu dovoljne do Božića, ali se očekuje da će se nestašica ozbiljno odraziti na police evropskih prodavnica do Uskrsa.
Neophodno je prilagođavanje. Potreban je prelazak na sorte koje su otpornije na ekstremne uslove i zahtevaju manje azota, uz primenu otpornijih poljoprivrednih tehnika. Poljoprivrednicima je potrebna stabilna klima kako bi nastavili da uzgajaju ovu osnovnu namirnicu evropske ishrane.