Kafa je jedan od najčešće konzumiranih napitaka na svetu, ali se u diskusiji o njenom uticaju najčešće svodi sve na kofein. Novi rad Boscaini i saradnika „Habitual coffee intake shapes the gut microbiome and modifies host physiology and cognition“, objavljen u časopisu Nature Communications, pokazuje da je slika mnogo kompleksnija. Navika ispijanja kafe ostavlja jasan trag na crevnom mikrobiomu, metabolitima u stolici i mokraći, ali i na ponašanju, stresu, snu i kogniciji – i to ne samo zbog kofeina.
Kako je studija dizajnirana
U studiju je uključeno 62 zdrave odrasle osobe srednjih godina. Polovina su bili redovni pijači kafe, sa unosom od tri do pet šoljica dnevno, dok druga polovina uopšte nije konzumirala kafu. Kod redovnih pijača kafe primenjen je trofazni protokol. Prvo je zabeležen početni status dok piju kafu, zatim su potpuno prekinuli unos kafe i drugih značajnijih izvora kofeina na dve nedelje, a nakon toga su tri meseca pili ili kafu sa kofeinom ili bezkofeinsku kafu, u dvostruko slepoj postavci.
Tokom svih faza uzimani su uzorci stolice za analizu crevnog mikrobioma i fekalnog metaboloma, kao i uzorci mokraće za analizu metabolita kofeina i (poli)fenola. Istovremeno su procenjivani psihološki profili (stres, anksioznost, depresivnost, impulsivnost, emocionalna reaktivnost), kvalitet sna, nivo fizičke aktivnosti, niz kognitivnih funkcija (pažnja, radno i epizodičko pamćenje, učenje) i markeri stresa i imuniteta, uključujući kortizol i inflamatorne citokine.
Uticaj kafe na crevni mikrobiom
Studija nije pokazala dramatične promene u ukupnoj raznovrsnosti crevnog mikrobioma, ali su se jasno izdvojile promene na nivou pojedinačnih vrsta. Redovni pijači kafe imali su višu relativnu zastupljenost bakterija poput Cryptobacterium curtum i određenih sojeva roda Eggerthella i Firmicutes, dok su ljudi koji ne piju kafu imali više Veillonella parvula, drugih Veillonella sojeva i Haemophilus parainfluenzae.
Kada su redovni pijači prekinuli unos kafe, zastupljenost „kafa‑povezanih“ vrsta se smanjila i približila profilu osoba koje ne piju kafu. Ponovna uvođenje kafe, bilo sa kofeinom ili bez kofeina, vratilo je prethodni obrazac: vrste koje su bile karakteristične za pijače ponovo su rasle. Ovo jasno pokazuje da je kafa stabilan i ponovljiv nutritivni signal koji podešava mikrobiotu, više na nivou specifičnih sojeva nego globalne raznovrsnosti.
Metaboliti u stolici i mokraći: više od kofeina
Na nivou fekalnog metaboloma razlike su bile još izraženije. U stolici pijača kafe nađeno je više kofeina i njegovih derivata, poput teofilina i 1,7‑dimetilksantina, kao i hipurne kiseline. Istovremeno su nivoi indol‑3‑propionske kiseline, indol‑3‑karboksialdehida i GABA bili niži u odnosu na osobe koje ne piju kafu. Reč je o jedinjenjima koje se povezuju sa neuroprotekcijom, regulacijom barijerne funkcije creva i modulacijom anksioznosti.
Posle dve nedelje bez kafe, koncentracije kofeina i njegovih derivata u stolici naglo opadaju, dok pojedini indolni metaboliti rastu. Kada se kafa ponovo uvede, profil se ponovo pomera u smeru početnog stanja, ali ne potpuno, što sugeriše da i mikrobiom i domaćin imaju određenu „memoriju“ prethodnog režima unosa kafe.
U mokraći redovnih pijača jasno se vidi metabolički potpis kafe. Prisutan je širok spektar metabolita kofeina (metilksantini i metilurične kiseline), ali i bogata paleta (poli)fenolnih metabolita nastalih razgradnjom hlorogenske i drugih fenolnih kiselina. Tokom faze bez kafe, profil mokraće redovnih pijača se približava profilu osoba koje ne piju kafu, a već nakon nekoliko nedelja ponovne konzumacije razlike se ponovo javljaju. Važno je da se fenolni metaboliti menjaju i kod kofeinske i kod bezkofeinske kafe, dok su alkaloidni metaboliti prisutni samo kod kofeinske kafe.
Ove razlike pokazuju da kafa, preko kofeina i (poli)fenola, duboko preoblikuje hemijski milje u crevima i sistemski metabolizam, a da mikrobiom značajno utiče na to kako će se ti spojevi transformisati i izlučiti.
Ponašanje, emocije i kognitivne funkcije
Na početku studije, redovni pijači kafe razlikovali su se od osoba koje kafu ne piju po više psiholoških parametara. Imali su viši skor impulsivnosti, naročito u dimenziji traženja uzbuđenja, kao i višu emocionalnu reaktivnost. Ne‑pijači su, s druge strane, u pojedinim kognitivnim zadacima pokazivali bolje pamćenje.
Kada su redovni pijači prekinuli unos kafe na dve nedelje, impulsivnost i emocionalna reaktivnost su se smanjile. Klasični simptomi apstinencije (glavobolja, pospanost) bili su najizraženiji u prvim danima, ali su naglo popuštali do kraja druge nedelje. Istovremeno, subjektivni osećaj umora se postepeno smanjivao, a energija rasla, što je u suprotnosti sa očekivanjem da bez kofeina „nema energije“. Delom je primećen i bolji učinak na testu pažnje, mada autori ističu da deo ovog efekta može biti posledica uvežbavanja zadatka.
Nakon tromesečne reintrodukcije kafe razlike postaju još zanimljivije. U obe grupe, i kod onih koji su pili kofeinsku i kod onih na bezkofeinskoj kafi, smanjen je percipirani stres, depresivni simptomi, impulsivnost i emocionalna reaktivnost. Ovaj efekat je bio izraženiji kod bezkofeinske kafe kada je reč o emocionalnoj reaktivnosti.
Kofeinska kafa je, osim toga, bila povezana sa daljim poboljšanjem pažnje i smanjenjem anksioznosti i psihološkog distresa. Bezkofeinska kafa, s druge strane, bila je povezana sa boljim kvalitetom sna, većom fizičkom aktivnošću i boljim rezultatima na testovima epizodičkog pamćenja i učenja parova reči. To ukazuje da kofein i ne‑kofeinske komponente kafe imaju različite ciljne domene delovanja: kofein naglašeno utiče na budnost, pažnju i anksioznost, dok fenoli i drugi sastojci bezkofeinske kafe više utiču na san i kogniciju.
Stresni hormoni i imuni odgovor
Uprkos očekivanju da će se uočiti jasne promene u kortizolu, hormonu stresa, rezultati su bili prilično stabilni. Kortizol nakon buđenja i njegov dnevni profil nisu se značajno razlikovali između pijača i ne‑pijača kafe, niti su se dramatično menjali tokom pauze od kafe i nakon reintrodukcije. Čak i u eksperimentalnom stresnom protokolu, gde se kortizol meri pre i posle stresora, razlike između grupa i faza bile su minimalne. To znači da subjektivni doživljaj stresa i anksioznosti, koji se jeste menjao, nije bio praćen velikim pomeranjima u osovini HPA u ovim uslovima.
Na nivou imunog sistema slika je bila nijansiranija. Redovni pijači kafe su u odnosu na ne‑pijače imali niže vrednosti C‑reaktivnog proteina, markera sistemske niskogradivne upale, i više vrednosti antiinflamatornog citokina IL‑10. Tokom pauze od kafe primećen je porast CRP‑a i TNF‑α, što ukazuje da kontinuirano ispijanje kafe može imati blagi antiinflamatorni efekat. Nakon ponovne konzumacije, imuni markeri su se menjali različito u kofeinskoj i bezkofeinskoj grupi, ali se celokupna slika uklapa u pređašnje radove koji pokazuju da fenolna jedinjenja iz kafe mogu modulirati inflamatorni odgovor.
Veze između mikrobioma, metabolita i ponašanja
Jedan od najvažnijih doprinosa ovog rada je integracija tri nivoa podataka: sastava mikrobioma, profila metabolita i psihološko‑kognitivnih mera. Korišćene su statističke mreže koje pokazuju kako određene bakterijske vrste koreliraju sa specifičnim metabolitima, a ovi dalje sa ponašanjem i kognicijom.
Veillonella vrste, recimo, bile su snažno povezane sa teofilinom, metabolitom kofeina, koji je dalje bio povezan sa stresom, kvalitetom sna i pamćenjem. Kofein je bio centralni čvor u mreži, povezan i sa većinom analiziranih bakterijskih vrsta i sa gotovo svim psihološkim merama. Metaboliti poput teofilina, indol‑3‑karboksialdehida, fumarne kiseline, kofeina i 1,7‑dimetilksantina imali su najviše veza istovremeno sa mikrobiotom i ponašanjem.
Ove povezanosti ne dokazuju uzročnost, ali jasno podržavaju koncept ose mikrobiom–creva–mozak. Navika ispijanja kafe menja sastav i funkciju mikrobioma, mikrobiom menja profil metabolita, a ovi su povezani sa impulsivnošću, stresom, snom, pažnjom i pamćenjem.
Šta ovo znači u praksi
Na osnovu studije Boscaini i saradnika može se izvući nekoliko važnih poruka. Prvo, kafa nije samo izvor kofeina, već snažan nutritivni modulator koji menja mikrobiom i metabolome. Drugo, efekti kafe se ne iscrpljuju u subjektivnom osećaju budnosti, već su povezani sa finim promenama u impulsivnosti, stresu, snu i pamćenju. Treće, kofeinska i bezkofeinska kafa nemaju isti profil delovanja: kofeinska više utiče na pažnju i anksioznost, a bezkofeinska na san i određene domene kognicije. Četvrto, osobe koje ne piju kafu nisu u nepovoljnijem položaju; imaju drugačiji, ali stabilan psihološki i mikrobiomski profil.
Za prehrambenu i pića industriju, ovi nalazi otvaraju pitanje formulacije napitaka na bazi kafe, balansa kofeinskih i ne‑kofeinskih komponenti i potencijala za ciljane proizvode usmerene na stres, san ili kognitivne performanse. Uz to, jasno je da individualne razlike u mikrobiomu utiču na to kako će neko reagovati na kafu, što u budućnosti može voditi ka personalizovanim preporukama.
Zaključak
Navika ispijanja kafe preoblikuje crevni mikrobiom, profil metabolita u crevima i mokraći i povezana je sa promenama u impulsivnosti, stresu, snu i pamćenju. Rad Boscaini i saradnika pokazuje da efekti kafe ne mogu da se svedu na jednostavnu priču o kofeinu, već da obuhvataju složnu komunikaciju između mikrobioma, creva i mozga. Umesto pitanja da li je kafa „dobra“ ili „loša“, preciznije je pitati: kakva kafa, u kom kontekstu i za kog potrošača.
Literatura:
Boscaini, S., Bastiaanssen, T. F. S., Moloney, G. M. i sar. Habitual coffee intake shapes the gut microbiome and modifies host physiology and cognition. Nature Communications 17, 3439 (2026). doi:10.1038/s41467-026-71264-8.