Crno more ponovo postaje žarište globalne trgovine hranom. Intenziviranje ruskih napada na ukrajinske crnomorske luke i simultani ukrajinski udari na ruske brodove u Azovskom moru doveli su do situacije koju tržište nije viđalo od početka rata. Izvozni kapaciteti su smanjeni, brodari odbijaju da uplovljavaju, cene rastu, a nabavka postaje sve rizičnija. Za sve koji kupuju pšenicu, kukuruz ili suncokret - ovo nije vest koju treba samo pratiti, već signal za hitno preispitivanje strategije snabdevanja.
Šta se dogodilo u ukrajinskim lukama?
Rusija je poslednjih nedelja intenzivirala sistematske raketne i dronovske napade na lučku infrastrukturu u Odeskoj oblasti. Kako navodi Ukrajinski agrarni savet (UAC), Rusija je počela sistematski da gađa lučku infrastrukturu, terminale i ceo transportno-logistički lanac, pri čemu neprestano koristi balističke rakete.
Napadi nisu sporadični - traju danima. Guverner Odeske oblasti Oleh Kiper saopštio je da je "masivni" ruski napad na region trajao peti uzastopni dan, pri čemu su na udaru bile civilna, industrijska i lučka infrastruktura. Samo 19. jula, ruske snage su gađale međunarodni teretni brod u Crnom moru, pri čemu je poginulo najmanje pet članova posade, dok ih je još pet nestalo. Dan ranije, poginula je jedna osoba u napadu na luku Odesa, a dan pre toga tri osobe u napadima na Odesu i Mikolajiv.
Koliko je stvarno smanjen izvozni kapacitet?
Pre napada, tri ključne crnomorske luke u Odeskoj oblasti mesečno su pretovarivale oko šest miliona tona robe. Sada je taj kapacitet pao na svega četiri miliona tona mesečno - gubitak od jedne trećine. Iza ove brojke kriju se konkretni udari:
- Četiri od 13 velikih terminala za žitarice obustavila su otkup žita
- Kernel, najveći ukrajinski izvoznik žitarica, obustavio je operacije u luči Čornomorsk zbog serije ruskih napada
- Broj vagona sa žitom koji su krenuli ka lukama Odesa pao je za 11 odsto u nedelji od 2. do 8. jula u odnosu na prethodnu nedelju, dok je sam izvoz opao za 17 odsto
Zašto problemi pogađaju i rusku pšenicu?
Ovo nije samo ukrajinski problem. Rusija, najveći svetski izvoznik pšenice koji pokriva oko 20 odsto globalnog izvoza, suočava se sa sopstvenim izazovima. Ukrajinski dronovi su pogodili 20 ruskih brodova u Crnom moru tokom jedne noći, dok je u Azovskom moru tokom jula pogođeno čak 116 plovila.
Ovi napadi primorali su Rusiju da ogranči brodski saobraćaj u Azovskom moru - ruti koja inače obrađuje oko četvrtine ruskog izvoza žitarica. Analitičari su zbog toga snizili prognozu ruskog izvoza pšenice za jul za 20 odsto.
Kako je jedan francuski broker izjavio za Platts: "Tržište počinje da shvata da ovo nije uobičajeni kratkoročni rast cena zbog situacije u Crnom moru koji obično brzo prođe."
Uticaj na cene, vozarine, osiguranje i rokove isporuke
Kombinacija ovih dešavanja već je izazvala talas poskupljenja:
- Francuska pšenica (FOB) procenjena je 14. jula na 219,25 evra po toni - najviši nivo otkako je Platts počeo da procenjuje ovo tržište jula 2025.
- Cene pšenice na berzi Euronext porasle su za četiri odsto, što je šestonedeljni maksimum
- Od početka jula u ukrajinske luke isporučeno je 901.300 tona žita, što je manje nego u istom periodu prethodnog meseca
Pored same cene robe, rastu i logistički troškovi. Brodari su sve neskloniji da uplovljavaju u ukrajinske luke zbog straha od daljih napada, što dovodi do rasta vozarina. Istovremeno, cena ratnog osiguranja za brodove u regionu raste, što se direktno preliva na krajnju cenu isporučene robe. Trgovci se suočavaju sa problemima u otkupu, prodaji, otpremi, akumulaciji robe i cenama.
Šta evropska žetva može, a šta ne može da nadoknadi?
Evropska žetva pšenice je u toku, ali ne donosi olakšanje. Toplotni talas koji zahvata EU dodatno ugrožava useve. Francuska žetva meke pšenice napredovala je do 59 odsto, ali su procene prinosa smanjene. Evropsko udruženje trgovaca žitaricama i uljaricama smanjilo je prognozu proizvodnje pšenice (bez durum) na 140,8 miliona tona, u odnosu na prethodnu procenu od 143,7 miliona i znatno manje u odnosu na 149,8 miliona tona iz 2025. godine.
Drugim rečima, evropska žetva ne samo da ne može da nadoknadi crnomorske poremećaje - već je i sama pod pritiskom. A Ukrajina, koja je poslednjih sezona činila oko 6 odsto globalnog izvoza pšenice i oko 11 odsto globalnog izvoza kukuruza, ne može lako da se zameni.
Preporuke za nabavku
U ovakvim uslovima, praćenje samo berzanske cene nije dovoljno. Kupci moraju da provere sledeće:
- Luku utovara i alternativnu rutu - da li je roba zakazana iz luke koja je pod napadom? Postoji li mogućnost preusmeravanja na dunavske luke ili preko Rumunije?
- Validnost ponude i period isporuke - mnoge ponude možda više nisu validne u roku koji je naveden. Proverite da li je dobavljač u stanju da isporuči u dogovorenom roku.
- Vozarinu i ratno osiguranje - da li su ovi troškovi uključeni u cenu? Da li postoji mogućnost da budu dodatno naplaćeni naknadno?
- Parcijalne isporuke - da li je moguće ugovoriti isporuke u manjim količinama kako bi se smanjio rizik po pošiljci?
- Alternativno poreklo - razmotrite dodatne izvore iz Rumunije, Bugarske, Francuske ili Mađarske. Iako su cene više, sigurnost isporuke može biti vredna te premije.
Zaključak
Crno more ponovo je postalo "crna tačka" za globalno snabdevanje hranom. Ukrajina je izgubila trećinu izvoznog kapaciteta, Rusija je prinuđena da ograniči plovidbu u Azovskom moru, a cene pšenice su na višegodišnjim vrhuncima. Dodatni pritisak dolazi iz Evrope, gde toplotni talas smanjuje prinose.
Za sve koji učestvuju u nabavci žitarica - bilo da ste prerađivač, trgovac ili proizvođač stočne hrane - ovo je trenutak da preispitate svoje lance snabdevanja. Rizici su porasli, a cene su krenule naviše. Oni koji na vreme prepoznaju signale i prilagode strategiju, imaće prednost u narednim mesecima. Oni koji ostanu pasivni, rizikuju da ostanu bez robe ili da je plate po znatno višoj ceni.