Klima ne pita, ne najavljuje i ne bira – pogodi sve, ali ne podjednako. Dok jedni usevi tonu pod naletom suše i toplote, drugi se još uvek drže, iako su pukotine sve vidljivije. Za prehrambeni sektor više nije dovoljno da zna šta se desilo u prošloj sezoni; mora da predvidi šta dolazi i da se na vreme pripremi. U ovom pregledu analiziramo koliko su ključne sirovine otporne na vremenske ekstreme i šta se konkretno može preduzeti da se rizik svede na najmanju meru.

Uljarice i žitarice: prvi na udaru sušnih talasa

Soja

Soja spada u grupu umereno osetljivih useva. Ipak, kada suša i vrelina pogode cvetanje i zametanje mahuna, gubici mogu da budu ozbiljni. Neredovne padavine dodatno otežavaju setvu i žetvu, a reakcija biljke na povišen ugljen-dioksid nije jednoznačna – nekad pomaže, nekad odmaže.

Industrija odgovor gradi na fleksibilnosti: pomera se rok setve, snabdevanje se oslanja na više regiona, a precizne tehnologije omogućavaju da se vlaga i hraniva mere u realnom vremenu. Zdravlje zemljišta i udeo organske materije sve više se prepoznaju kao ključni faktor – svaki procenat humusa znači rezervoar vode za dugo sušno leto.

Pšenica

Pšenica pati i kad je hladno i kad je pretoplo. Kasni prolećni mrazevi mogu da oštete stabljike, a rani toplotni udari u fazi nalivanja zrna smanjuju prinos i kvalitet. Suše su sve češće u ključnim proizvodnim regionima – od Crnog mora do Severne Amerike i Australije – što proizvodnju iz godine u godinu čini sve nestabilnijom.

Rešenja se kreću u dva pravca: razvoj sorti otpornijih na sušu i visoke temperature, i primena precizne poljoprivrede koja omogućava da se svaki deo parcele tretira prema potrebi. Gde je moguće, uvodi se navodnjavanje, a sve se više radi i na boljem upravljanju vlagom u zemljištu.

Kukuruz

Kukuruz nema mnogo vremena za grešku – njegova sudbina se u velikoj meri rešava u svega nekoliko nedelja, dok traje cvetanje i oprašivanje. Ako u tom periodu termometar ode iznad 35°C, a vlage nema, broj zrna po klipu dramatično pada.

Zato se u zaštiti ove kulture prioritet daje sortama koje kraće vegetiraju i bolje podnose sušu, kao i agrotehničkim merama koje čuvaju vlagu – od malčiranja do efikasnijeg navodnjavanja. Uz to, planiranje setve se prilagođava dugoročnim vremenskim prognozama kako bi se najosetljiviji stadijumi izbegli u periodu najvećih vrućina.

Pirinač

Pirinač je paradoksalan: traži vodu, a od nje istovremeno strada. Polja su mu potopljena, pa ga suša ostavlja bez osnovnog resursa, dok ga bujice uništavaju. Toplotni stres u fazi nalivanja zrna dodatno otežava situaciju, a sezone sa ekstremnim monsunima, kao što je 2026, pokazuju koliko je ceo sistem krhak.

Da bi se rizici ublažili, selekcionišu se sorte koje bolje podnose i privremeni manjak vode i visoke temperature. Uvode se štedljiviji sistemi navodnjavanja koji omogućavaju isti prinos sa manje vode. Zaštita useva u kritičnim razvojnim fazama postala je podjednako važna kao i kod kukuruza.

Šećerna trska

Da bi u stabljikama nagomilala šećer, trska traži velike količine vode baš u fazi sazrevanja. Suša ne samo da smanjuje ukupnu masu, već i udeo šećera u biljci. Brazil i Indija, dva najveća proizvođača, poslednjih godina naizmenično trpe suše i poplave, što ozbiljno remeti svetski bilans.

Prilagođavanje se oslanja na više stubova: od obezbeđivanja stabilnog navodnjavanja i primene sistema „kap po kap“, preko poboljšanja zdravlja zemljišta, do optimizacije logistike i vremena žetve. Cilj je jasan – izvući maksimum prinosa pre nego što vremenski uslovi postanu nemogući.

Palmino ulje

Plantaže u Indoneziji i Maleziji zavise od redovnih padavina. Kada El Ninjo poremeti monsun, nastupaju meseci sa upola manje kiše, plodovi se slabo razvijaju, a zalihe se tope. To se u 2026. direktno odrazilo na rast cena na globalnom nivou.

Odgovor se gradi kroz selekciju sorti otpornijih na sušu, bolju drenažu i zadržavanje vode u zemljištu, ali i kroz stroži nadzor nad sečom šuma koje održavaju mikroklimu regiona. Samo tako može se obezbediti da prinosi ostanu stabilni i u sve toplijim godinama.

Kafa

Arabika kafa, koja čini 60% svetske proizvodnje, uspeva samo u uskom temperaturnom opsegu (18–22°C). Svaki porast srednje temperature iznad tog praga smanjuje kvalitet zrna i povećava rizik od štetočina. U Brazilu, koji obezbeđuje trećinu svetske arabike, suša i mraz naizmenično pogađaju plantaže već treću godinu zaredom. U 2026. berba je manja za 12% u odnosu na petogodišnji prosek, dok je istovremeno suša u Vijetnamu smanjila rod robuste za 8%. Cena arabike na svetskim berzama porasla je 27% od januara do juna. Srbija, koja godišnje uvozi preko 30.000 tona kafe, već oseća pritisak na veleprodajne cene, a uvoznici najavljuju nova poskupljenja od septembra. Kao odgovor, proizvođači se vraćaju uzgoju u hladu drveća, što može sniziti temperaturu na plantaži za 2 do 4°C, dok se u Brazilu razvijaju hibridi arabike koji daju dobar prinos i pri 24–25°C. Satelitsko praćenje vodnog stresa i indeksno osiguranje sve više pomažu malim proizvođačima da se zaštite od klimatskih udara.

Kakao

Kakao je izuzetno probirljiv – uspeva samo u uskom temperaturnom okviru i uz visoku vlažnost vazduha. Zapadna Afrika, odakle stiže 60% svetskog zrna, poslednjih godina bila je poprište dugih suša, povremenih poplava i širenja bolesti. Cene su na svetskim berzama otišle u istorijske visine i iako su u međuvremenu malo pale, i dalje su daleko iznad proseka, signalizirajući trajnu nesigurnost.

Prva linija odbrane je zasenjivanje – sadnja kakaoa u hladu višeg drveća koji ublažava temperaturne udare i zadržava vlagu. Uz to, razvijaju se nove sorte sposobne da izdrže više temperature i duže suše, a sve je prisutnije i indeksno osiguranje koje se aktivira na osnovu satelitskih podataka o suši, pomažući malim proizvođačima da brže dobiju nadoknadu.

Više nema čekanja

Klimatske promene ne štede nijednu kulturu, ali ih ne pogađaju sve istom žestinom. Ono što odlučuje ko će opstati, a ko će beležiti sve veće gubitke, nije samo stepen prirodne ranjivosti – to je spremnost da se uvedu promene. Otpornije sorte, pametno navodnjavanje, očuvanje zemljišta, digitalni alati i diverzifikacija izvora nabavke već sada prave razliku između stabilnog lanca snabdevanja i haotičnih tržišnih potresa. Industrija koja ovo razume neće čekati novi udar – dočekaće ga spremna.

ESG

Klimatske promene i poljoprivreda